NOVELE U OBLASTI DEVIZNOG POSLOVANJA

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju¹ koji je stupio na snagu 14. marta 2025, ojačana je uloga Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) u nadzoru menjačkog i deviznog poslovanja. Prema obrazloženju predloga Zakona, cilj ovih izmena je unapređenje razvoja finansijskog tržišta i zaštita korisnika finansijskih usluga. Iako je nadzor NBS naročito naglašen u kontroli menjačkog poslovanja, u ovom osvrtu ćemo se ograničiti na pregled izmena u oblasti deviznog poslovanja budući da pogađaju širi spektar subjekata.

Kontrola deviznog poslovanja

Izmenama Zakona detaljno je regulisan postupak u slučaju utvrđivanja nepravilnosti odnosno nezakonitosti u postupku kontrole deviznog poslovanja, te je utvrđeno da će NBS rešenjem naložiti subjektu kontrole da otkloni nepravilnosti, odnosno da uskladi svoje poslovanje sa odredbama Zakona odnosno propisa koje donosi NBS, kojim određuje rok u kojem je subjekt kontrole dužan da dostavi izveštaj o postupanju u skladu sa nalogom, sa odgovarajućim dokazima. Rešenje o nalogu je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor, s tim da tužba ne sprečava i ne odlaže izvršenje rešenja.

U postupcima kontrole deviznog poslovanja, novčana kazna je propisana za sledeće slučajeve:

• ako subjekt kontrole ne omogući NBS vršenje kontrole deviznog poslovanja, u smislu propisa NBS kojim se uređuje način vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata;
• ako subjekt kontrole na zahtev NBS ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju u roku utvrđenom u tom zahtevu;
• ako subjekt kontrole ne postupi u skladu s nalogom iz rešenja sa nalogom za usklađivanje poslovanja.

Izmenama Zakona proširen je krug lica kojima se u postupku devizne kontrole može izreći novčana kazna, a koji sada - pored pravnih lica, odgovornih lica u pravnom licu, preduzetnika i fizičkog lica - obuhvata i ogranak stranog pravnog lica. Visina novčanih kazni zavisi od forme odnosno statusa subjekta kontrole i propisana je u rasponima, i to:

• od 100.000,00 RSD do 3.000,00 RSD za pravno lice i ogranak stranog pravnog lica i od 10.000,00 RSD do 500.000,00 RSD za odgovorno lice u pravnom licu i ogranku stranog pravnog lica;
• od 50.000,00 RSD do 2.000.000,00 RSD za preduzetnika;
• od 10.000,00 RSD do 100.000,00 RSD za fizičko lice.

Zakonom su propisani kriterijumi koji se uzimaju u obzir prilikom izricanja novčane kazne, poput: (1) stepena saradnje subjekta kontrole sa ovlašćenim licima, (2) prethodnog ponašanja subjekta kontrole, odnosno da li su subjekt kontrole i njegovo odgovorno lice i ranije slično postupali, (3) da li su subjektu kontrole i odgovornom licu već izrečene novčane kazne u vezi sa prethodnim ponašanjem, (4) da li je pokazana spremnost subjekta kontrole da postupi u skladu sa nalogom rešenja u pogledu otklanjanja nepravilnosti, (5) trajanje onemogućavanja kontrole deviznog poslovanja, (6) druge bitne okolnosti.

Rešenjem kojim se izriče novčana kazna, subjektu kontrole može se izreći zabrana raspolaganja sredstvima na svim računima, sve dok ne postupi u skladu sa tim rešenjem, od koje su izuzeta plaćanja novčane kazne utvrđene tim rešenjem i izmirenje obaveza po osnovu poreza.

Na dug po osnovu novčane kazne koji se ne plati u utvrđenom roku, NBS obračunava zateznu kamatu, a s obzirom da rešenje kojim se izriče novčana kazna ima svojstvo izvršne isprave, po njemu se može sprovesti postupak prinudne naplate.

Način vršenja kontrole

Dok je prema dosadašnjem rešenju NBS imala mogućnost da angažuje druga lica radi prisustvovanja neposrednoj kontroli deviznog poslovanja i pružanja stručne podrške ovlašćenim licima, novelama je obim njihovih ovlašćenja podignut na nivo vršenja neposredne kontrole deviznog poslovanja na osnovu rešenja NBS, koju će ubuduće vršiti zaposleni u NBS ili druga angažovana lica, u skladu sa rešenjem NBS.

Registar mera i novčanih kazni

Uveden je registar mera i novčanih kazni koje je NBS izrekla pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima u skladu sa Zakonom. Podaci iz registra mera i novčanih kazni nisu javno dostupni, a NBS će ih učiniti dostupnim, odnosno saopštiti ili dostaviti na osnovu odluke ili zahteva suda, nadležnog tužilaštva, policije, organa inspekcije, organa kontrole i drugog nadležnog organa u vezi sa postupkom koji se vodi pred tim organom. Uvid u podatke iz ovog registra NBS će obezbediti pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima kojima su izrečene mere i novčane kazne, odnosno njihovim zastupnicima ili ovlašćenim punomoćnicima, na osnovu obrazloženog zahteva i to ograničeno na podatke iz registra koji se odnose na ta lica.

Kaznene odredbe i zaštitna mera

Za izvršenje – odnosno neizvršenje – radnji koje prema članu 59. Zakona imaju obeležja prekršaja, minimalna novčana kazna povećana je pet puta, pa se sad može izreći u rasponu od 500.000,00 RSD do 2.000.000,00 RSD, rezidentu – pravnom licu, ogranku stranog pravnog lica, banci, izdavaocu elektronskog novca, platnoj instituciji, javnom poštanskom operatoru, kao i nerezidentu – pravnom licu, dok je za odgovorno lice u navedenim subjektima minimalna kazna udesetostručena pa se može izreći u rasponu od 50.000,00 RSD do 150.000,00 RSD, a novina je i odredba o mogućnosti izricanja i više kazne od propisane, u skladu sa članom 39. stav 4. Zakona o prekršajima.

Takođe, i za preduzetnika rezidenta drastično je povećana minimalna novčana kazna za prekršaje u vezi sa deviznim plaćanjima, izveštavanjem, investicijama i kreditnim poslovima sa inostranstvom, i to u 15 puta većem iznosu, pa se za prekršaje iz člana 61. Zakona može izreći novčana kazna u rasponu od 150.000 RSD do 500.000 RSD. Umesto dosadašnjeg rešenja izricanja zaštitne mere oduzimanja predmeta za prekršaj neprijavljivanja gotovog novca i čekova koji se unose u Republiku Srbiju odnosno iznose iz nje, a koje su carinski organi prethodno privremeno oduzeli od učinioca prekršaja na graničnom prelazu, a koje je predviđalo oduzimanje predmeta izvršenja prekršaja u celosti, sada je kao pravilo propisano da nadležni sud za taj prekršaj, pored novčane kazne, izriče i zaštitnu meru delimičnog oduzimanja gotovog novca i čekova, osim ako naročite okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen, odnosno težina izvršenog prekršaja, ne ukazuju da je opravdano da se gotov novac i čekovi oduzmu u celosti. Time je domaća regulativa konačno usklađena sa standardom Evropskog suda za ljudska prava koji nalaže postizanje pravične ravnoteže između opštih legitimnih ciljeva i prava pojedinaca na neometano uživanje svoje imovine.

Za ostale prekršaje propisane Zakonom, kao pravilo je predviđeno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, a delimično oduzimanje propisano je kao izuzetak u slučaju kada pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.

Rok za donošenje podzakonskih propisa je tri meseca od dana stupanja na snagu izmena Zakona.

Odricanje od odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet