IZMENE PODZAKONSKIH PROPISA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo garantovano Ustavom Republike Srbije koje podrazumeva pravo na bezbedne i zdrave uslove rada. Unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, sistemska pitanja, prava, obaveze i odgovornosti regulisana su odgovarajućim propisima, među kojima se ističe Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ¹ (u daljem tekstu: Zakon).

Prelaznom odredbom Zakona propisan je rok od 18 meseci od njegovog stupanja na snagu za donošenje podzakonskih akata utvrđenih Zakonom. U „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 76/2024 od 13. septembra 2024. objavljeno je više podzakonskih akata koji detaljno uređuju pojedina pitanja, pa u nastavku pružamo kratak pregled novih obaveza, zaprećenih kazni, kao i rokova za usklađivanje poslovanja prema tim propisima.

Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima²

U vezi sa izmenama i dopunama ovog akta, koje su stupile na snagu 21. septembra 2024. ističemo tri ključne izmene od važnosti za poslovanje u građevinskoj industriji.

Kada je reč o prijavi gradilišta, investitor je dužan da upozna koordinatora za izvođenje radova sa uvođenjem poslodavca ili drugog lica najkasnije sedam dana pre početka njihovog rada na gradilištu.

Najnovijim izmenama precizirane su obaveze koordinatora za izvođenje radova te je propisana dinamika po kojoj je obavezan da vrši neposrednu kontrolu gradilišta na kojem vrši koordinaciju, i to:

(1) svakodnevno - kada se izdaje dozvola za rad na visini, u dubini, u skučenim prostorima, u prostorima sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskim objektima, pri korišćenju opasnih hemijskih materija, ili u zonama sa ozbiljnim, neizbežnim ili neposrednim opasnostima, kao i na izgradnji objekata koji su objekti posebnog značaja za Republiku Srbiju, gde se zbog složenosti izvođenja pojavljuje specifičan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica,

(2) za ostala gradilišta - prema organizaciji i tehnologiji izvođenja radova iz Plana preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, a najmanje jednom u pet radnih dana.

Uvedena je i mogućnost da se izveštaj o kontroli gradilišta vodi u elektronskoj formi (pored papirne).

Izmenjene su odnosno dopunjene i odredbe koje propisuju obavezu konsultovanja i saradnje sa zaposlenima, tako da se konsultovanje i saradnja sa zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu sprovodi u skladu sa Zakonom u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu, a naročito kada se radi o primeni odredaba koje se odnose na načela prevencije, poslove koordinatora za izvođenje radova i opšte obaveze poslodavca, vodeći računa o rizicima od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih i veličini gradilišta.

Izmenjen je Prilog broj 4 – u delu koji se odnosi na radna mesta u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Za radna mesta u zatvorenom prostoru, dodate su posebne mere za pokretne stepenice i staze, propisano je da iste moraju da funkcionišu bezbedno i da budu opremljene sa svim neophodnim zaštitnim uređajima i lako uočljivim i dostupnim zaštitnim blokadama, kao i pristupačnim uređajima za lako prepoznavanje i hitno isključenje u slučaju opasnosti.

Kada je reč o radnim mestima na otvorenom prostoru, izmene se tiču pada sa visine koji se mora sprečiti, naročito upotrebom čvrstih korpi visećih skela koje su dovoljno visoke i imaju najmanje jednu zadnju ploču, glavni rukohvat i prelazni rukohvat ili odgovarajući ekvivalent. Ukoliko se pak ne mogu obezbediti zaštitne korpe, moraju se koristiti zaštitni opasači ili druge bezbednosne metode pričvršćivanja (anker, sidrište, privremena linija života i dr.).

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini

Ovim podzakonskim aktom definisani su način, mere i rokovi za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika na radnom mestu i u radnoj sredini na najmanju moguću meru, što poslodavac kao i ranije uređuje aktom o proceni rizika.

Poslodavci imaju obavezu da izvrše procenu rizika i donesu odluku o pokretanju postupka procene rizika kojom će imenovati jedno ili više stručnih lica za sprovođenje ovog postupka. Stručno lice može biti sam poslodavac (ukoliko ima do 20 zaposlenih), zaposleni kod poslodavca ili zaposleni kod pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, sa licencom za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, koje će sačiniti Plan sprovođenja postupka procene rizika, prema fazama utvrđenim ovim pravilnikom.

Nakon sprovedene procene rizika, poslodavci su u obavezi da izmene akt o proceni rizika, ako:

1. je nastupila smrtna povreda na radu ili teška povrede na radu,

2. su nastupile nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada,

3. mere koje se utvrde za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju,

4. postoje mogućnosti i načini za unapređivanje, odnosno dopunu procenjenog rizika,

5. rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog izloženih štetnostima, pokažu da je to neophodno,

6. na osnovu predloga zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, nakon sprovedenih prethodnih, periodičnih ili ciljnih lekarskih pregleda zaposlenih, kada je zaključeno da su zaposleni izloženi opasnostima i štetnostima koje nisu utvrđene aktom o proceni rizika.

Poslodavci su u obavezi da primenu akta o proceni rizika vrše neprekidno, tako što će proveravati efikasnost sprovedenih mera i procenjivati njihovo sprovođenje u pogledu otklanjanja, sprečavanja i smanjenja rizika. Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, kao i zaposleni, u skladu sa organizacijom poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca i opštim aktom poslodavca. Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika ovlašćeno lice uoči njihove neefikasnosti, u obavezi je da poslodavcu predloži korekciju mera, a poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u skladu sa predlogom.

Poslodavci su u obavezi da akt o proceni rizika usklade sa ovim podzakonskim aktom najkasnije do 28. aprila 2025.

Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine

U ovom delu teksta ukazujemo na obaveze poslodavaca u vezi s rokovima za pregled i proveru opreme za rad, kao i za ispitivanje uslova radne sredine, te ovlašćenje za sprovođenje ove provere i kazne koje se mogu izreći u slučaju nepoštovanja propisanih obaveza.

Preventivne i periodične preglede opreme za rad, ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija, kao i ispitivanje uslova radne sredine vrši pravno lice sa odgovarajućom licencom. Ovo lice je dužno da najkasnije u roku od 30 dana od obavljanja pregleda dostavi stručan nalaz poslodavcu.

Provera opreme za rad i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija

Preventivni pregledi i provere opreme za rad

Poslodavci su obavezni da izvrše preventivne preglede i provere opreme za rad:

• pre početka korišćenja,

• pre davanja na upotrebu zaposlenima, nakon remonta, rekonstrukcije ili havarije, kao i

• pre početka rada na novom mestu ako je oprema premeštena.

Takođe, preventivni pregledi moraju se obaviti nakon otklanjanja nedostataka utvrđenih od strane licenciranog pravnog lica, po nalogu inspektora rada, ili kada dođe do promena na opremi koje utiču na bezbednost zaposlenih.

Obaveza vršenja preventivnih pregleda i provere opreme za rad ne postoji ako se radi o opremi koju prilikom prvog stavljanja u upotrebu nije potrebno sklopiti, sastaviti ili montirati, ili opremi za rad koju je proizvođač stavio u pogon i predao na korišćenje poslodavcu, dok se pregledi i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija ne obavljaju na početku korišćenja novih objekata za koje je pribavljena upotrebna dozvola prema Zakonu o planiranju i izgradnji.

Periodični pregledi i provere opreme za rad

Poslodavci su obavezni da periodične preglede i provere opreme za rad, kao i preglede i ispitivanja električnih instalacija obavljaju u rokovima utvrđenim tehničkim propisima i standardima ili uputstvom proizvođača, a najkasnije svake tri godine od prethodnog pregleda.

Izuzetak u odnosu na navedeno predstavaljaju:

• periodični pregledi privremenih električnih instalacija sa uređajima, opremom i priborom** koji se obavljaju u roku od šest meseci od prethodnog pregleda i provere,

• periodični pregledi i provere opreme za rad koju poslodavac utvrdi aktom o proceni rizika, a koji se obavljaju u roku utvrđenim tim aktom, ali ne dužem od tri godine od prethodnog pregleda i provere.

Pregledi i ispitivanja gromobranskih instalacija se obavljaju u roku koji je utvrđen tehničkim propisima i standardima za utvrđen nivo zaštite objekata od atmosferskog pražnjenja, te za objekte nivoa zaštite 1 i 2 najduži rok za ispitivanje iznosi dve godine, dok je za objekte nivoa zaštite 3 i 4, rok četiri godine.

Ispitivanje uslova radne sredine

Za radna mesta gde se pojavljuju ili opravdano očekuju hemijske, fizičke i biološke štetnosti, preventivna i periodična ispitivanja sprovode se prema Planu i programu monitoringa uslova radne sredine, koji izrađuje licencirano pravno lice u saradnji sa poslodavcem i u skladu sa aktom o proceni rizika.

Rok za preventivne preglede i ispitivanja uslova radne sredine

Preventivna ispitivanja uslova radne sredine obavljaju se u periodu trajanja od šest meseci, od početka rada radnog, odnosno tehnološkog procesa, rekonstrukcije objekta u kom se obavlja radni proces (uređaja za grejanje, ventilaciju ili klimatizaciju, i sl.) ili zamene tehničkih kapaciteta kojima se menjaju uslovi rada. Ova ispitivanja moraju otpočeti danom započinjanja rada tehnološkog procesa i moraju se obavljati na svaka tri meseca, nezavisno od ispitivanja planiranih Planom i programom monitoringa uslova radne sredine.

Pravilnikom je takođe propisano da se preventivna ispitivanja uslova radne sredine obavljaju i nakon otklanjanja nedostataka utvrđenih od strane pravnog lica sa licencom, posle naložene mere inspektora rada i ukoliko dođe do bilo koje promene koja može uticati na uslove radne sredine, nezavisno od ispitivanja planiranih Planom i programom monitoringa uslova radne sredine. Rok za periodična ispitivanja uslova radne sredine

Periodična ispitivanja uslova radne sredine obavljaju se na radnom mestu u radnoj sredini najkasnije u roku od tri godine od prethodnog ispitivanja.

Poslodavci su dužni da poslovanje usklade sa ovim podzakonskim aktom najkasnije do 28. aprila 2025.

Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica

Podsećamo da obavezu polaganja stručnog ispita imaju:

1. Stručna lica odn. lica koja se osposobljavaju za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, kao i poslodavac koji sam obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

2. Odgovorna lica odn. lica koja se osposobljavaju za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija, ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih, fizičkih (osim jonizujućih zračenja) i bioloških štetnosti.

Prijava za polaganje stručnog ispita se podnosi Ministarstvu nadležnom za poslove rada – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Prijavu podnosi poslodavac ili lice koje želi da se osposobi za obavljanje poslova stručnog, odnosno odgovornog lica, a troškove polaganja stručnog ispita snosi podnosilac zahteva.

Kandidati koji su prijavili polaganje stručnog ispita, a nisu ga položili do dana stupanja na snagu ovog akta, ispit polažu primenom propisa koji je važio na dan podnošenja prijave, a kandidati koji su položili opšti deo stručnog ispita su dužni da pristupe polaganju posebnog dela najkasnije do 21. septembra 2025.

Pravilnik o načinu izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Ovim pravilnikom obaveza posedovanja licenci proširena je na sva lica koja shodno Zakonu mogu obavljati poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, izuzev poslodavca, koji - ako sam obavlja ove poslove - treba da ima samo položen stručni ispit.

Nadležnost za izdavanje, odnosno obnavljanje licenci radi obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u okviru Ministarstva nadležnog za poslove rada, klasifikovana je u zavisnosti od svojstva lica koje kod poslodavca obavlja ove poslove, pa je Inspektorat za rad nadležan za: (1) savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i (2) koordinatora u fazi izrade projekta, odnosno u fazi izvođenja radova, a Uprava za bezbednost i zdravlje na radu nadležna je za: (1) odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad i pregled i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija, za ispitivanje uslova radne sredine, odnosno hemijskih, fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja) i bioloških štetnosti, (2) pravna lica ili preduzetnike za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, i (3) pravna lica za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija, za ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih, fizičkih (osim jonizujućih zračenja), i bioloških štetnosti.

Lica koja su pre stupanja na snagu Zakona položila stručni ispit nisu u obavezi da polažu novi stručni ispit, već imaju samo obavezu da podnesu zahtev za izdavanje licence, odnosno da obnove licencu, ako je već poseduju. Licence se kao i ranije izdaju sa rokom važenja od 5 godina, dok se zahtev za obnavljanje licence podnosi najkasnije u roku od 60 dana pre isteka roka važenja licence.

Za obnavljanje licence, pored uslova koji su propisani za izdavanje licence, kao dodatni uslov propisan je dokaz o sprovedenom kontinuiranom usavršavanju znanja, pri čemu je za saradnika odnosno savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatora u fazi izrade projekta, odnosno u fazi izvođenja radova, kao i odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad i pregled i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija, utvrđeno da u postupku kontinuiranog usavršavanja moraju steći i odgovarajući broj bodova koji propisuje nadležno Ministarstvo.

Ovaj podzakonski akt je stupio na snagu 21. septembra 2024. s tim da se obaveza pribavljanja ili obnavljanja licence za savetnike, odnosno saradnike za bezbednost i zdravlje na radu i koordinatore u fazi izrade projekta, odnosno u fazi izvođenja radova, primenjuje od 1. novembra 2024.

Za kraj ističemo da, iako je za ostvarenje bezbednih uslova rada od velikog značaja dobar pravni okvir, još važnije je sprovođenje pravila u praksi. Iz tog razloga, radi očuvanja osnovnih vrednosti svake kompanije, ljudskih resursa, odnosno zaposlenih, bitno je uspostaviti takav sistem bezbednosti i zdravlja na radu koji je utemeljen pre svega na potrebi zaštite zdravlja, fizičkog i moralnog integriteta zaposlenih. Narušavanje zdravlja zaposlenih sa sobom nosi brojne negativni posledice, kako po zaposlene, tako i po poslodavce, uključujući gubitak poslovne reputacije i prekršajnu odgovornost. Za utvrđenu prekršajnu odgovornost, poslodavcu sa svojstvom pravnog lica se može izreći novčana kazna u rasponu od 1.500.000,00 RSD do 2.000.000,00 RSD, dok za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 50.000,00 RSD do 150.000,00 RSD.

Odricanje od odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet